Abstract
Уобичајено је да се као једна од предности арбитраже истиче тајност поступка. Међутим, тајност није изричито предвиђена као начело арбитражног поступка ни у међународним изворима арбитражног права нити у националним законима о арбитражи. У овом раду испитана је претпоставка да је тајност све мање карактеристика арбитраже и арбитражног поступка и разлози због којих се то догодило. Један од подстицаја таквом развоју догађаја дала је појава инвестиционе арбитраже у последње две деценије. У том смислу, објашњен је значај УНЦИТРАЛ-ових правила о jaвности (транспарентности) у инвестиционој арбитражи и њихово поље примене. Даљи подстицај дају интереси разних актера као што су арбитражне институције, арбитри, пуномоћници, невладине организације и јавно мњење, а не треба заборавити ни интерес великог броја држава и привредних друштава за развој међународне правне регулативе којом ће се омогућити што већа глобализација трговине и инвестиција и потиснути у други план национално трговинско и инвестиционо право. Испитано је шта је све обухваћено правилима о јавности поступка у инвестиционој арбитражи и на који начин се та правила рефлектују на међународну трговинску арбитражу.
