Sažetak
Сажетак: Аутор у раду сагледава правну регулативу олографског и алографског тестамента као приватних и редовних облика завештања у праву Србије и осталим савременим правима Европе. Посебна пажња посвећена је питањима која се односе на услове за пуноважност и поступак њиховог сачињавања у домаћем законодавству, у циљу уочавања добрих нормативних солуција, али и одређених слабости у легислативи, нарочито посматрано са аспекта остваривања заштитне функције форме тестамента. Упоредноправном анализом законских решења посвећених наведеним тестаментима, сагледавају се разлике, али и заједничка решења и основни принципи којима се савремена законодавства Европе руководе приликом њиховог регулисања. У закључку, аутор указује на предности и недостатке олографског и алографског тестамента, разматра у којој мери је њихово нормативно уређење у домаћем праву слично, односно, у којој мери оно одступа од постојеће регулативе ових тестамената у осталим правима Европе, те предлаже могуће правце њиховог правног уређења у будућности, нарочито узимајући у обзир предности појединих законских решења уочених у упоредном праву.
Кључне речи: тестамент (завештање), завешталац, приватни редовни тестаменти, олографски тестамент, алографски тестамент.