Abstract
Сажетак: Релевантни извори права конкуренције Србије и Европске уније не дефинишу шта се сматра концентрацијом, него одређују које пословне операције воде концентрацији учесника на тржишту. Према томе да ли утичу на промену правног положаја учесника у концентрацији, све концентрације могу да се поделе на следећи начин. Прву групу чине концентрације које доводе до статусних промена учесника на тржишту, односно у којима један или оба учесника на тржишту губе правни субјективитет. То су концентрације спајањем. Другу групу представљају концентрације стицањем контроле над циљним друштвом. У овом случају учесници у концентрацији повезују се уговором, а између њих се успоставља однос надређености и подређености. Коначно, заједничко улагање два или више учесника на тржишту за трајно обављање свих функција самосталног привредног субјекта сматра се концентрацијом, а основ му је уговорно повезивање јер се њиме не мења правни положај учесника на тржишту.
Предмет рада је појмовно одређење и анализа концентрација спајањем учесника на тржишту и концентрација стицањем контроле у праву конкуренције Србије и Европске уније.