Sažetak
Пре скоро седам деценија, Семјуел Хантингтон понудио је теорију о цивилно-војним односима у чијим темељима се налази професионална војна етика официра, која је по својим начелима и вредностима типично конзервативна. Она омогућава официрима да се баве својом професијом (која је у непосредном додиру са политиком), командују војском (која је једна од институција политичког система) и учествују у извршавању задатака (који су део ратних напора или припрема за рат, чија је суштина политичка). Од тада, доминанте друштвене вредности битно су се промениле, услед доминације неолибералног капитализма. Војске бројних европских држава реформисане су: уместо националних стајаћих војски са обавезним служењем војног рока, постале су мале професионалне војске. Отуда је важно питање јесу ли се вредности официрске професије промениле и либерализовале како би се усагласиле са доминантним друштвеним вредностима или Хантингтонов конзервативни „војнички ум” одолева изазовима времена. Покушај да се у овом раду одговори на поменуто питање полази од увида у садржај Хантингтонове теорије и кратког прегледа кључних аргумената његових критичара, а потом нуди резултате емпиријског истраживања спроведеног у Војној академији у Београду, с циљем да се установи да ли су кадети конзервативни и тиме посредно утврди или оповргне виталност Хантингтонове тезе о конзервативности „војничког ума”. Резултати истраживања указују на оправданост Хантингтонових ставова о „конзервативном војничком уму” и постојање разлике између доминантних друштвених вредности флуидне модерности и вредности које су високо оценили кадети Војне академије у Београду.
Ključne reči
војнички ум
вредности
конзервативност
кадети Војне академије
Reference
Alargić, Dragana. 2012. Karakteristike pojedinca kao činioci vrednosti pripadnika Vojske Srbije. Beograd: Filozofski fakultet Univerzitet u Beogradu.
Bauman, Zigmunt. 2007. Consuming Life. Cambridge: Polity Press.
Bauman, Zigmunt. 2009. Fluidni život. Novi Sad: Mediterran publishing.
Finer, Samuel E. 2002. The Man on Horseback: The Role of the Military in Politics. New Jersey: Transaction Publisher.
Hantington, Semjuel P. 2004a. Vojnik i država: teorija i politika civilno-vojnih odnosa. Beograd: Prometej, Fakultet političkih nauka Univerziteta u Beograd i Diplomatska akademija Ministarstva spoljnih poslova SCG.
Hantington, Semjuel P. 2004b. Treći talas: demokratizacija na kraju dvadesetog veka. Beograd: Stubovi kulture.
Havelka, Nenad. 1995. „Vrednosne orijentacije učenika i njihova očekivanja od budućeg zanimanja”. Psihološka istraživanja 7: 89–125.
Hejvud, Edru. 2004. Politika. Beograd: Clio.
Janowitz, Morris. 1959. Sociology and the Military Establishment. New York: Russell Sage Foundation.
Janowitz, Morris. 1960. The Professional Soldier: A Social and Political Portrait. New York: Free Press.
Kastels, Manuel. 2018. Uspon umreženog društva. Beograd: Službeni glasnik.
Mahoney-Norris, Katheleen A. 2001. Huntington Revisited: Is Conservative Realism Still Essential for the Military Ethic? Washington DC: National War College.
Molnar, Dejan, i Maja Jandrić. 2019. „Unutarregionalne nejednakosti u Srbiji”. Zbornik Matice srpske za društvene nauke 169 (1): 91–108.
Nuciari, Marina. 2018. “Participation and Change in Gendered Organisations. Women in the Military Forces”. In Handbook of the Sociology of the Military, Second Edition, eds. Giuseppe Caforio and Marina Nuciari, 301–325. Cham: Springer.
Orlović, Slaviša. 2016. „Socijaldemokratija – stare vrednosti u novom kontekstu”. U Socijalna demokratija u Evropi i koncept „dobrog društva”, prir. Slaviša Orlović, 35–46. Beograd: Fondacija Fridrih Ebert.
Pavlović, Todor. 1909. Društveni razvitak i vojska (evolucija vojne discipline). Beograd: Nova štamparija „Davidović”.
Pešić, Anita, i Jasmina Milošević Stolić. 2025. „Vaspitno-obrazovni proces u Vojnoj akademiji kao faktor formiranja vrednosnog sistema budućih oficira”. Politika nacionalne bezbednosti 29 (2): 69–95. DOI: 10.5937/pnb29-58425.
Sartori, Đovani. 2001. Demokratija – šta je to? Podgorica: CID.
Sims, William S. 1922. “Military Conservativism”. U. S. Naval Institute Proceedings 48 (229): 347–364.
Stanar, Dragan. 2024. “A Problem in the Huntingtonian Universe: The Military Side of the Gap”. Armed Forces & Society 54 (1): 1–20. DOI: 10.1177/0095327X241254354.
Stanar, Dragan. 2025. „Vrednosni jaz i borbeni moral: vrednosti koje se žive vs. vrednosti koje se brane”. Politička revija 85 (1): 187–206. DOI: 10.5937/pr85-60853.
Starčević, Srđan, i Srđan Blagojević. 2022. „Profesionalna vojska u neutralnim državama i društvena potreba za zaštitom”. U Neutralnost i strateško odvraćanje, ur. Veljko Blagojević, 209–227. Beograd: Medija centar „Odbrana”.
Starčević, Srđan, i Srđan Blagojević. 2023. „Služenje vojnog roka kao deo društvenog ideala u Srbiji”. Srpska politička misao 80 (2): 33–51. DOI: 10.5937/spm80-44254.
Starčević, Srđan. 2010. „Pretorijanski problem u savremenoj politikologiji”. Vojno delo 62 (4): 193–209.
Starčević, Srđan. 2024. „Povratak obaveznog služenja vojnog roka u Evropi – društveni determinizam i perspektive”. Politika nacionalne bezbednosti 26 (1): 11–26. DOI: 10.5937/pnb26-50140.
Stojiljković, Zoran. 2016. „Marginalije o sreći i jednakosti”. U Socijalna demokratija u Evropi i koncept „dobrog društva”, prir. Slaviša Orlović, 47–61. Beograd: Fondacija Fridrih Ebert.
Tagarev, Todor D. 1997. The Role of Military Education in Harmonizying Civil-Military Relations (the Bulgarian Case). NATO Democratic Institutions Individual Fellowship Project, Final Report, June, https://www.nato.int/acad/fellow/95-97/tagarev.pdf.
Vjatr, Ježi. 1987. Sociologija vojske. Beograd: Vojnoizdavački i novinski centar.
Zaretti, Alessia. 2018. “Lesbian Gay Bi-sexual Transgender (LGBT) Personnel: A Military Challenge”. In Handbook of the Sociology of the Military, Second Edition, eds. Giuseppe Caforio and Marina Nuciari, 391–404. Cham: Springer.