Sažetak
Važan i sve veći problem koji može doprineti već postojećem, kao i predviđenom nedostatku javnozdravstvene radne snage i ugroziti ukupni učinak zdravstvenog sistema, je namera javnozdravstvenih radnika da promene posao. Prevalenca namere promene posla među zdravstvenim radnicima se razlikuje među zemljama i profilima. Potvrđena je negativna korelacija između zadovoljstva poslom i namere napuštanja posla. Pokazano je da organizacioni faktori kao što su stres na poslu, međuljudski odnosi sa kolegama i nadređenima, mogućnosti za profesionalni razvoj, priroda posla i organizaciona kultura, značajno utiču planove javnozdravstvenih radnika u vezi sa poslom. Sa druge strane, uticaj individualnih faktora (na primer, pol, godine, bračni status), kao i drugih faktora (broj članova porodice, zadovoljstvo zajednicom, porodične obaveze) još uvek nije razjašnjen. Da bi se osigurao kontinuitet pružanja javno zdravstvenih usluga, kao i adekvatan odgovor na buduće krize, potrebno je da donosioci odluka implementiraju efektivne strategije zadržavanja javnozdravstvenih radnika koje uključuju unapređenje njihovog zdravlja, bezbednosti i zadovoljstva poslom, zatim uvažavanje i vrednovanje njihovog rada, kao i kreiranje podržavajućeg radnog okruženja.