ОДЛУЧИВАЊЕ ПО ЗАХТЕВУ ЗА ПРИЈЕМ У ДРЖАВЉАНСТВО РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ НА ОСНОВУ СЛОБОДНЕ ОЦЕНЕ – ГРАНИЦЕ УСТАВНОСУДСКЕ НОРМАТИВНЕ КОНТРОЛЕ

Sažetak

У раду ће бити анализиране границе уставносудског испитивања одредби закона којима се овлашћују органи управе да одлучују на основу слободне оцене приликом доношења управног акта. Повод за ову анализу је пример из праксе Уставног суда Србије пред којим је оспорена одговарајућа одредба Закона о држављанству Републике Србије која укључује одлучивање по захтеву за пријем односно престанак држављанства на основу слободне оцене Министарства унутрашњих послова. Анализа има за циљ да укаже на пропусте и проблемска места у образложењу одлуке Суда у смислу изостављања суштинских питања релевантних за предмет поступка, на недостајућу оштрину правних аргумената на којима се она заснива; на недостајућа појашњења Суда у погледу навода иницијатора којима би се одлука додатно уставноправно утемељила; коначно, и најважније, на недостатак опредељивања природе и значаја управног акта који се доноси на основу слободне оцене са становишта заштите општег интереса односно акта који се доноси на основу овлашћења из оспорене одредбе Закона.