Sažetak
Аутори су, полазећи од разлога као што су: недовољно смештајних капацитета за све затворенике, неопходности обезбеђења рада затвореницима и потребе уштеде новца, навели да постоји могућност давања дозволе приватним компанијама да уђу са својим финансијским средствима у пенитенцијарни систем Републике Србије. Након тога аутори наводе различите моделе приватизације затвора, уз анализирање предности и мана сваког од ових модела понаособ кроз питање легитимитета, цене коштања функционисања (полу)приватних затвора, стопе поврата, степена безбедности и квалитета услуга. На крају рада аутори, сагледавајући свако од ових питања кроз призму функционисања затвора у Републици Србији, истиче који је од модела приватизације затвора највише компатибилан нашем пенитенцијарном систему.