Sažetak
Prvi deo rada posvećen je analizi sadržine pisma koga je 13. maja 1808. godine uputio Karađorđu knez Aleksandar Prozorovski (1732-1809), ruski feldmaršal i vrhovni zapovednik Dunavske armije. Imajući u vidu primirje nastalo potpisivanjem mirovnog ugovora u Tilzitu između Napoleona Bonaparte i ruskog cara Aleksandra I, knez Prozorovski savetuje Karađorđa kako da osigura ličnu i imovinsku bezbednost hrišćanskog stanovništva u oslobođenim srpskim krajevima.Drugi deo rada posvećen je korespondenciji koju su krajem 1808. godine vodili knez Prozorovski i Konstantin Rodofinikin, ruski predstavnik u Srbiji, a koja se odnosila na novonastale okolnosti nakon potpisivanja takozvane Erfurtske konvencije (12. oktobar 1808). Dvojica ruskih državnika razmatraju kakvo bi trebalo da bude državno i društveno uređenje ustaničke Srbije, nakon potpisivanja mirovnog ugovora sa Turskom. Ali, kako su se političke prilike izmenile i primirje nije zaključeno, njihovi predlozi i sugestije nisu ostvareni.