ИНТЕРПРЕТАТИВНЕ ОДЛУКЕ У ПРАКСИ УСТАВНОГ СУДА СРБИЈЕ

Sažetak

Однос уставног суда и парламента обележен је напетим, непрестано еволуирајућим процесом у којем жељену равнотежу у све већој мери нарушава уставни суд. Последично, у том процесу мења и сам супстрат уставносудске функције, изворно обликоване као функције „негативног законодавца“. Један од начина деловања уставног суда, којим чини упитним уставноправну позицију парламента као државног органа који уређује друштвене односе у изворном облику, јесу тзв. интерпретативне одлуке, специфичан облик одбијајућих одлука које, као услов, садрже обавезујуће упутство у погледу тумачења садржине законске норме, које је чини сагласном уставу. Рад у том смилу има за циљ да, анализом праксе Уставног суда Србије, утврди да ли се, у којој мери и у ком облику интерпретативне одлуке јављају у раду овог Суда, као и да ли постоји јасан уставноправни основ за успостављање надлежности њиховог доношења у нашем уставном систему.