Sažetak
Социолошки појам генерације треба разликовати од биолошког и статистичког, па су размотрена сва три његова значења. У социолошком смислу њега карактерише заједничко историјско искуство које има своју унутрашњу и спољашњу, субјективну и објективну димензију. У социологију га је увео Дилтај, један од главних представника историзма, а за који је карактеристично дисконтинуирано схватање историје и наглашавање самосвојности културних епоха. У савременој социологији овај појам је реафирмисан под снажним утицајем Манхајма који се залагао да генерација буде аналитичка категорија у рангу класе и нације. Указано је и на главне историјске генерације у нашем друштву. Као главне узрасне групе али и kao друштвени конструкти размотрене су четири генерације – деца, млади, средовечни и стари. Указано је на њихов статус у традиционалном и савременом, а посебно у нашем друштву. У истраживањима генерације и њених главних облика формирале су се посебне социолошке дисциплине, сем за средовечне који су, као генерација, социолошки најмање проучени.