Sažetak
Сажетак:Право се налази у својој онтолошкој природи између „јесте“ и „треба“, између друштвене и сопствене утопије али и стварности, између „жеље“ и стварности. Током бављења правом, научним и практичним, ми се заправо боримо за боље право. Стални покушаји да се нађе боље „решење“ за друштвену и правну стварност заправо јесте борба за боље право, за оно које ће нам донети године просперитета. Наравно, како је право извор регулисања друштвених односа, тако је оно и извор „добра“ али и извор зла. У тим сталним покушајима да идемо између наредбе суверена као извора права и оноземаљских извора права ми се стално налазимо у стању напетости између „јесте“ и „треба“ и та напетост се неће умањити нити ће престати да постоји. Историја нам је показала да се кретање између „јесте“ и „треба“ није увек завршавало онако како је жељено, већ се све окретало у своју супротност. Таква напетост изражена је и у поставци послушности законима са злочиначком садржином, односно да ли је друштвено пожељно имати било какав закон или имати онај за који се може рећи да је „близу“ идеала правда, ма шта он био. Такав јаз изражен у жељи и могућностима уносио је дух друштвене несигурности из које се касније рађала неоснована вера у правни позитивизам. Ти циклични кругови настали између „јесте“ и „треба“ никада се нису умањили а још мање нестали, посебно не у домену кривичног права.