Sažetak
Предмет анализе у раду су битне одреднице нормативног концепта провере директних страних улагања утврђен Уредбом 2019/452. Правила дате уредбе су усмерена у три главна правца, што је истовремено суштински опредељује. Прво, утврђује позицију држава чланица и њихових националних механизама провере и намеће захтеве и обавезе које механизми провере држава чланица морају поштовати; друго, предвиђа списак фактора које органи за проверу држава чланица могу узети у обзир приликом провере улагања и треће овлашћује Европску комисију да даје мишљење на конкретна директна страна улагања. На основу дате анализе се утврђују и домети правног оквира дате Уредбе.
Уредба 2019/452 у садржинском смислу креира флексибилан и концепцијски незаокружен оквир чије су битне одреднице суштински опредељене расподелом овлашћења и фактичком моћи између држава чланица ЕУ и Европске комисије, али и листом фактора који дефинишу предмет заштите. Она као новина у праву ЕУ, је представљала концепцијски искорак који пружа и конкретне користи. Међутим, свеукупно гледано, резултати њеног оквира су врло упитни. Струкутрални и формални недостаци битно умањују њене домете. Она суштински не постиже ни циљеве доношења саме Уредбе, нити задавољава специфичне инволвиране интересе везане за ову област. Стога су у блиској будућности неопходне значајне промене регулације ове области на нивоу ЕУ, усмерене у правцу стварања конкретније, прецизније и ефикасније регулације.