Sažetak
Поступак за решавање спорног правног питања је поступак који се покреће по службеној дужности у току трајања конкретног првостепеног поступка. У том поступку највиша судска инстанца треба да одговори на правно питање првостепеног суда које се односи на захтев за тумачење права или на попуњавање правних празнина и на тај начин спречи неуједначену судску праксу. С обзиром на то да се врховна инстанца треба изјаснити о одређеном правном питању и пре првостепеног пресуђења, предвиђен је додатни услов допуштености таквог изјашњавања — то конкретно правно питање треба да се поставља у већем броју предмета. Међутим, пракса највише инстанце је неуједначена, због чега се у раду покушава одредити тај правни стандард. Централни део рада је сам предмет поступка — спорно, односно „нерешено“ правно питање — као и његова обележја. О тим питањима се у доктрини заузимају различити ставови, док је пракса врховне инстанце дивергентна. Тезе које се испитују у раду су: 1) спорно правно питање није претходно питање, и 2) оно може бити и материјалноправне и процесноправне природе.