ПРАВНИ ПОЛОЖАЈ ВЕРСКИХ ЗАЈЕДНИЦА У СОЦИЈАЛИСТИЧКОЈ ЈУГОСЛАВИЈИ

Sažetak

Након Другог светског рата, по угледу на остале комунистичке режиме, држава и црква у тадашњој Југославији су одвојени, док је агресивна секуларизација захватила све друштвене поре. Међутим, југословенски модел односа државе и верских организација разликовао се од комунистичких модела на истоку Европе. У раду ће тај модел бити детаљно анализиран из перспективе утицаја три фактора. Први фактор је време. Југословенски модел односа државе и религије временом је еволуирао: од отвореног и масовног прогона верника и верских службеника до отворене сарадње и потписивања докумената о уређивању права појединих верских организација. У раду ће бити тестирана теза да се југословенски модел временом све више удаљавао од модела потпуног ограничавања верске слободе ка моделу секуларне контроле верских организација. Други фактор је територија. У теорији државно-црквеног права општеприхваћен је став да идентификација модела односа државе и верских заједница који се примењује у једној држави представља сложен задатак. То посебно важи за федерације у којима је неретко питање регулисања верских слобода пренето на ниво федералних јединица. У раду ће бити проверено у којој мери се разликовала примена југословенског модела у различитим федералним јединицама и да ли се таква пракса рефлектовала на нормативном плану. Коначно, трећи фактор су субјекти верске слободе. Иако би за моделе одвојености државе и цркве требало да важи правило да све верске организације имају идентичан статус (тј. да су подједнако ирелевантне), показало се да у југословенском моделу то није био случај. Однос државе према свим верским организацијама није био идентичан и у раду ће бити проверено како су такве ситуације регулисане и који разлози су стајали иза такве праксе.