Sažetak
U radu se daje odgovor na pitanje rizika nedokazanosti činjenica koje se odnose na dozvoljenost imisija kao pretpostavke nastanka negatornog zahteva. S obzirom da izričitim zakonskim odredbama nije propisana distribucija rizika nedokazanosti za ove činjenice, postavljeni problem se različito od standardne doktrine sagledava spram opšteg pravila predviđenog u Zakonu o parničnom postupku – tzv. modifikovane teorije norme. Ključ problema se nalazi u razlikovanju konstitutivnih i impeditivnih činjenica zahteva i metodoloških pravila za njihovo razgraničenje. Primena modifikovane teorije norme pokazuje da u rezultatu tuženi od kojeg se zahteva prestanak imisija snosi rizik nedokazanosti činjenica koje se odnose na dozvoljenost imisija.