ДОСТУПНОСТ ИНФОРМАЦИЈА О СТАЊУ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ

Sažetak

У раду се анализирају одредбе важеће Европске Смернице о еколошким информацијама (од 2003.г.), одреде о њиховој имплементацији у законодавство РС, посебно у важећи Закон о заштити животне средине РС (од 2009.г.). Надаље се анализирају правила Архушке конвенције о еколошким информацијама која је ратификована законом РС из 2009. године. Већина одредаба европске смернице је импленетирана у законодавство РС. Међутим, примећује се да закон РС прописује преширок  круг разлога  за одбијање еколошких информација уместо рестриктивног тумачења разлога за одбијање давања информација о стању животне средине, како то предвиђа европска смерница. Анализирају се и поступци правне заштите посебно пред судом (државним или арбитражним) у случају неоснованог одбијања права на  давање тражене информације од стране надлежног државног органа, како на националном, тако и на региноналном плану, као и правила о доказивању правног интереса захтеваоца информације пред надлежним органом, као и у судском поступку поводом одбијања давања еколошке информације.