АУТОНОМИЈА ВЕРСКИХ ОРГАНИЗАЦИЈА У ПРАВНОМ ПОРЕТКУ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

Sažetak

Право верских организација да самостално одлучују о чисто верским питањима и да уређују своју интерну организацију спада међу основне предуслове за остваривање како колективног, тако и индивидуалног аспекта  верске слободе. Обим и садржина верске аутономије могу се разликовати у зависности од модела односа државе и цркава и верских заједница. Основна хипотеза рада је да заштита верске аутономије у Србији не одступа до општих међународних стандарда успостављених међународним конвенцијама за заштиту људских права и судском праском Европског суда за људска права. И поред задовољавајућег правног оквира заштите верске аутономије, простора за унапређење има када је реч о поштовању права различитих фракција насталих поделом унутар некада јединствене верске организације.