Sažetak
Аутор у раду разматра услове под којима прекршаји из Закона о јавном реду и миру могу да буду извршени путем интернета. То су постојање елемента јавности, суштинског обележја наведених прекршаја који се испољава кроз захтев да се радња извршења и последица прекршаја објективизују на јавном месту и подобност бића прекршаја. Интернет као дигитални простор је сагледан кроз два сегмента: јавни и нејавни интернет простор. Дефинисан је критеријум усмерености радње извршења на јавни или нејавни интернет простор, од којег зависи да ли се интернет може сматрати јавним местом. Анализирани су просторно, експанзивно и последично одређење јавног места који произилазе из законског одређења овог појма и однос са интернетом. Подобност бића прекршаја одређује који прекршаји из Закона о јавном реду и миру могу да буду извршени на интернету. Закључак аутора је да усмереност радње извршења на јавни интернет простор имплицира постојање прекршаја, а да у случају када се ради о нејавном интернет простору прекршај постоји уколико је последица наступила на јавном месту или јавном интернет простору.