Sažetak
У чланку се анализира флотирајуће (лебдеће, оквирно) заложно право у системима која припадају англосаксонском праву, као и његови еквиваленти у европско-континентално правном поретку. Аутор разматра елементарне одреднице препознате као заједничке за институт floating charge (лебдеће заложно право) и његове еквиваленте у упоредном праву: конституисање, предмет, субјекти, правно дејство inter partes, правно дејство уписа у регистар, првенствени ред и намирење, указујући на њихове особености. На крају се укратко даје приказ постојеће регулативе система обезбјеђења потраживања на покретним стварима у Републици Србији, те елаборира питање оправданости евентуалног нормирања института лебдеће залоге у српском законодавству. У закључку се констатује да садашњи правни оквир залоге на покретним стварима у праву Републике Србије не само да умногоме задовољава економске интересе пословне заједнице, него је и у духу наше (заложно)правне традиције.