Sažetak
Начело ne bis in idem као једно од најчвршће утемељних правних правила, широко је регулисано изворима унутрашњег и међународног права. По својој природи, штити појединце од двоструког гоњења за исто дело, без обзира да ли се ради о прекршају, кривичном делу итд. Различите правне традиције, као и искључиво национална кривичноправна надлежност, довеле су до одређене дивергенције међу државама. Штавише исти проблем постојао је дуго и у пракси Европског суда за људска права. Међутим, уређење овог начела у оквиру Права ЕУ донело је одређене новине. Крајем ХХ и почетком ХХI века долази до детаљнијег регулисања услова за примену начела ne bis in idem. Паралелно с тим процесом, доношене су пресуде Суда правде ЕУ, којим су разјашњене практичне дилеме националних судова у овој области. Пресуде су настале у поступку одлучивања о претходном питању упућеном од стране судова држава чланица. Тако су усвојени важни преседани, дефинишући суштинске елементе од значаја за примену забране двоструког кажњавања, као нпр. појам истог кривичног дела. На основу анализе нормативног оквира и релевантне праксе Суда правде ЕУ, долазимо до закључка да се начело ne bis in idem у Унијском праву тумачи екстензивно и да значајно утиче на превазилажење формалности националних правних система, које могу довести до двоструког кажњавања за исто дело.