Sažetak
У првом делу свог научног рада аутор говори о злу као антрополошком феномену. Он за потребе рада врши поделу зла на инструментално и идеолошко. Међутим, постоје актери који се не уклапају у ове типичне слике. Аутор истиче да је двадесети век изнедрио посебну врсту зла, које се може назвати баналним злом.
Анализу овог типа зла аутор врши анализирајући лик и дело Адолфа Ајхмана, као његовог типичног представника. Осврћући се критички на ток суђења и образложење пресуде, као и на мишљења оних који су присуствовали суђењу против Ајхмана, аутор у централном делу рада покушава да појмовно одреди предметни феномен.
У последњем делу аутор разматра питање његове кривице за извршене злочине. Он оповргава мишљења појединих аутора да Ајхман, али и други типични представници баналног зла, нису могли бити свесни да раде нешто недозвољено, и детаљно образлаже због чега се треба прихватити став да су они умишљајни извршиоци.