Sažetak
У раду се анализира институт окућја, односно институт заштите земљорадничког минимума, од његовог увођења у српско право, па све до Другог светског рата. Институт окућја је уведен у српско право половином 30-их година XIX века. Потребу прописивања заштите земљорадничког минимума изискивало је то што су се земљорадници прекомерно задуживали код зеленаша, услед чега су губили и последњи комад земље и кров над главом. Стога, законодавац је установио институт окућја, како би очувао егзистенцију земљорадника и његове породице. Та заштита земљорадникове куће и неколико дана земље постала је саставни део србијанског правног идентитета. Међутим, стварањем Краљевине СХС требало је изједначити право свих области у новоствореној држави, а како окућје није важило у свим крајевима, наметнуло се питање његове даље одрживости. С тим у вези, развила се богата правана расправа, која је трајала до пред Други светски рат.