Sažetak
Право на усмену јавну расправу обухваћено је правом на правично суђење као правом гарантованим Европском конвенцијом за заштиту људских права и основних слобода и Уставом Републике Србије. У том смислу је Законом о управним споровима прописано правило да суд утврђује чињенично стање на усменој јавној расправи. Овим законом су прописани изузеци од наведеног правила, као и случајеви у којима ће суд „увек“, а у којима је „обавезан“ да одржи усмену јавну расправу. Анализом законских одредаба, уз осврте на релевантну управносудску и уставносудску праксу, а имајући у виду садашњу организацију и капацитет управног судства, аутор је у раду указао на одређене мањкавости законодавних решења и управносудских одлука, те на основу изведених закључака покушао да понуди могућа решења како би се можда, када је у питању одржавање расправе пред судом, могао достићи виши степен правичности суђења.
