ЕВРОПСКИ НАЛОГ ЗА ХАПШЕЊЕ

Sažetak

У раду је приказан нови систем екстрадиције Европске уније, установљен Оквирном одлуком о европском налогу за хапшење и поступцима предаје између држава чланица из 2002. године. У уводном излагању објашњен је настанак и развој традиционалног поступка екстрадиције, приказани су правни извори којима је уређен и указано је на његове недостатке који су сведени на оцену да је тај поступак спор и неделотворан. Основно је полазиште аутора да је европски налог за хапшење утемељен на узајамном поверењу у правне системе држава чланица и да деполитизује поступак изручења трансформишући међудржавну сарадњу у непосредну сарадњу правосудних органа држава чланица. На тим основама аутор одређује појам овог новог правног инструмента којим се уводе радикалне промене у парадигму класичне екстрадиције и објашњава његове одлике и поље важења. У раду се надаље излаже о претпоставкама за издавање европског налога за хапшење, које су негативно одређене и јављају се као апсолутне или релативне сметње за изручење тражених лица. На крају су објашњени стандардизовани конститутивни формални елементи садржаја европског налога за хапшење, који треба да олакшају и убрзају његово извршење.