Sažetak
Сажетак: Овај чланак се бави заклетвом у уставима Кнежевине и Краљевине Србије, у уставима југословенске Краљевине, у југословенским комунистичким уставима и у два посткомунистичка устава Републике Србије. У уставима Кнежевине и Краљевине Србије, заклетва је била религиозног карактера. Религиозне су биле и заклетве у Видовданском уставу. Међутим, у дебатама приликом доношења овог устава изнет је низ аргумената против религиозне заклетве, а у прилог нерелигиозних свечаних изјава. Посланичка заклетва у Септембарском уставу (1931) била је нерелигиозна. Заклетве у комунистичким уставима направљене су у складу са југословенском комунистичком идеологијом. У посткомунистичким уставима заклетве су прављене с обзиром на идеологију људских права. У неколико ситуација, заклетвама је придаван изузетан значај. Једном је заклетвом означен почетак изградње независне државе (1859); други пут (1920/21), посланичкој заклетви је дат значај чувара монархије, а у последње време (2006) чувара државне територије (Косова и Метохије).