Sažetak
Програми обавезног вакцинисања који су присутни у многобројним државама имају бројне противнике који, важно је нагласити, немају јединствен став кад су у питању разлози због којих се противе вакцинисању. Против ове медицинске превентивне мере од самих почетака истичу се „научни приговори“ око њене ефикасности и сигурности, приговори утемељени на савести (верски и филозофски), приговори против државног ограничења људских слобода и аутономног одлучивања о сопственом телу. Сврха је овог рада да пружи критички приказ етичких и правних питања везаних за обавезно вакцинисање. У овим наукама води се широка расправа око питања могу ли користи обавезног вакцинисања однети превагу над свим проблемима повезанима с том праксом. Циљ нам је да се одреди граница државног уплитања у личну аутономију и родитељске слободе. Ово питање има и шире политичке и друштвене реперкусије које се одражавају у законодавним и судским расправама. У вези с тим посебно ћемо размотрити разлоге који се налазе у решењу Уставног суда Републике Хрватске из јануара 2014. о неприхватању предлога за покретање поступка за оцену сагласности с Уставом одређених одредби Закона о заштити становништва од заразних болести (Zakon o zaštiti pučanstva od zaraznih bolesti).