Sažetak
U krivičnom postupku se pojedini dokazi u određenim slučajevima ne mogu koristiti za utvrđivanje činjenica, u smislu da sud zasniva presudu na njima, jer su takvi dokazi sami po sebi ili prema načinu pribavljanja u suprotnosti sa određenim pravilima. Budući da je Zakonik o krivičnom postupku u pogledu nezakonitih dokaza ostao donekle nedorečen, a da je upotreba takvih dokaza određena kao relativno bitna povreda odredaba krivičnog postupka, sud ima odlučujuću ulogu u pogledu prihvatljivosti dokaznog materijala, i stoga je, itetako, vredno pažnju posvetiti analizi sudske prakse po ovom pitanju.