Abstract
Предмет истраживања у раду је национални третман страних улагача у праву Србије,превасходно садржај, поље и домашај његове примене, укључујући и систем изузетака а све у компаративном контексту.
У новом инвестиционом законодавству Србије је предвиђена примена националног третмана, на широкој и прецизније регулисаној основи и у оквиру међународних компаративних стандарда, укључујући и систем изузетака. Недостатак новог законодавства је то што измешта њихово регулисање из инвестиционог законодавствa у специјалне законе, што умањује ефективну транспарентност и могућност лакшег сналажења страних улагача. Ипак, видљиво је да је у овој области наша земља успела да се приближи свом концепцијском циљу, да штитећи своје интересе, на рационалној основи успостави систем заштите страних улагача, уз задржавање подстицајног правног окружења за њихове инвестиције.