Abstract
Идеја о владавини на основу споразума у теоријској мисли присутна је од античких дана до савременог доба. У овом тексту аутори покушавају да расветле теорију друштвеног уговора у једном краћем периоду средњег века, од 12. до 14. века, истичући поједине мислиоце који су својим ставовима и писањем дотакли уговорну теорију владавине. У том смислу се испитују неки од основних елемената развијене, нововековне теорије друштвеног уговора из 18. века, попут одређених права народа у вези са постављањем властодржаца и успостављање ограничене власти. У периоду у којем је црква имала изузетну улогу у друштвеном животу, па и у вршењу световне власти, пажња је посвећена и односу између духовног и световног поглавара две конкурентне организације које су временом почеле по техници управљања да личе једна на другу. Из свега тога аутори изводе закључак који указује да се више ради о концепту развитка него о заокруженој теорији владавине на основу друштвеног уговора.