Abstract
предмет пажње аутора јесте oпомена, као санкција која се под одређеним условима може изрећи учиниоцу прекршаја. Закон о прекршајима Републике Србије прописује под којим условима се ова санкција може изрећи пунолетном учиниоцу прекршаја. С тим у вези, Законом се изрицање ове санкције није уредило на прихватљив начин, тако да су остале одређење нејасноће на које ће се указати у овом раду. У раду се указује и на то како судија учиниoцу најтежег прекршаја може да изрекне опомену али и како, потпуно супротно свакој логици, учиниоцу најблажег прекршаја не може да изреке ову санкцију. Иако се од новог Закона о прекршајима много очекивало, ипак се није ништа на боље изменило ни код ове прекршајне санкције у односу на претходни Закон.