Sažetak
У раду се анализирају правне норме којима се регулише издавање у закуп пољопривредног земљишта у јавној својини. Основна хипотеза је да основни циљ издавања земљишта у закуп треба да буде постизање ефикасне алокације, као и максимизација јавних прихода од издавања. У том смислу, закључено је да треба укинути сва ограничења која стоје као препрека тржишној алокацији. Ту спадају одредбе којима је ограничен круг лица која могу да учествују у јавном надметању у поступку издавања земљишта у закуп, затим, право пречег закупа, као и забрана издавања земљишта у подзакуп. Такође се критикује примена начела афектације, односно ограничења слободе јединица локалне самоуправе у коришћењу средстава добијених од издавања земљишта у закуп.