Sažetak
Iudicia bonae fidei је парнични поступак у ком судија по службеној дужности води рачуна о bona fidesу, тј. о понашанју странака у оном односу који је довео до спора, а које је било супротно принципу савесности и поштења. Ова судијина обавеза се базира на клаузули преторове формуле: судија осуди туженог на све оно што је обавезан да дâ или учини на основу савесности и поштења („quidquid dare facere oportet ex fide bona“). У овом раду ће бити разматрана много дискутована питања настанка, основа, као и функције ове врсте поступка у римском праву.
