Sažetak
У раду се анализира положај радника који брину о старијим члановима породице, са посебним фокусом на могућности и ограничења њихове радноправне заштите. Полазећи од процеса демографског старења и растуће потребе за туђом његом и помоћи, указује се на све присутније вишеструке обавезе радника – у професионалном и породичном животу – као и на посљедице које изостанак системске подршке производи на личном, социјалном и економском плану. Упоредноправна анализа показује да не постоји универзално рјешење, али да поједине државе нуде иновативне моделе подршке, који укључују посебне облике одсуства, флексибилне радне аранжмане и финансијску компензацију. Аутор указује на потребу увођења сличних мјера у домаћи правни систем као и на неопходност препознавања неформалних неговатеља као посебне категорије у праву. Заштита радника неговатеља одражава не само бригу за појединца, већ и визију социјално одговорног и функционалног правног поретка.