Sažetak
Право је могући извор моралног добра, али истовремено и извор могуће неморалности. Више различитих праваца у теорији и филозофији права нагињало је тумачењу права из крајње нормативистичко-позитивистичке равни која је увек негирала нужну везу права и моралних вредности. На тај начин право је доведено у домену своје примене у улогу „изазивача“ неморалних дела, што је посебно опасно у материји кривичног права. Оно као такво, вредносно неутрално, није више било у стању да, како то наводи Лео Штраус, разликује добро од зла. Тако је поставка „закон је закон“ довела до слома људског достојанства, а све у име правне сигурности која је као правна вредност обезбеђена кроз позитивистичку и нормативистичку раван. Напори да се свет права објасни мимо друштва и света вредности довела је до прецизирања појма права, али га је истовремено сузила и омеђила му домен примене, чиме је неповратно учињена штета.