Пацијенти у трајном вегетативном стању –биомедицинска и уставноправна питања

Sažetak

Осетљива подручја биомедицинске науке нису уклопива у традиционално одређење границе разумевања основних категорија и вредности. Она траже извесно „померање“ тих граница и у том процесу провоцирају опречне и жестоко сукобљене ставове. Једно од тих подручја је и питање окончања живота пацијената у трајном вегетативном стању. Ово питање редефинише традиционалне концепте и схватања основне категорије престанка људског живота, сучељавајући низ уставноправних вредности, доводећи их у непосредан конфликт и чинећи их међусобно искључивим. Шири уставноправни значај овог питања отворио је случај Елуане Енгларо, испровоциравши отворен сукоб највиших судских и политичких инстанци у Италији. У том смислу, рад има за циљ да сагледа да ли се и под којим условима пацијент са трајним (иреверзибилним) губитком свести може искључити са апарата помоћу којих се одржава у животу и нарочито, да ли се и на који начин, услед недостатка законске регулативе у овој области, таква празнина може  попунити.