Abstract
У раду се указује на нека погоршања положаја окривљеног у ЗКП Србије из 2011. године. С друге стране, указује се на неке релативно нове установе, које су у правцу превазилажења традиционалне улоге окривљеног, која се огледа у супротстављању оптужби. Реч је о три врсте споразума окривљеног са јавним тужиоцем. Први облик је диверзиони модел који се примењује у преткривичном поступку. Други је споразум о признању кривичног дела. Оба облика су уведена пре свега ради растерећења кривичног правосуђа, али од њих има користи и сам окривљени. Трећи облик је закључење споразума окривљеног или осуђеног лица о сведочењу, ради успешнијег откривања, доказивања или спречавања кривичних дела из чл. 162, ст. 1, тачка 1 ЗКП.
Кључне речи: окривљени, диверзиони модел, споразум о признању кривичног дела, споразум о сведочењу окривљеног