НАЧЕЛО САМОСТАЛНОСТИ ОРГАНА ДРЖАВНЕ УПРАВЕ У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ

Sažetak

Начело самосталности представља правно уређен однос органа државне управе према другим државним органима и недржавним субјектима и подразумева релативну – објективним правом уређену – организациону и функционалну самосталност органа и функционалну самосталност овлашћеног службеног лица. Након лексичко-семантичке анализе термина и разграничења појмова, најпре је дат приказ теоријскоправне скице самосталности органа државне управе, а затим историјскоправни осврт и анализа нормативног оквира у Републици Србији. Аутор закључује да уставне и законске норме чине добар нормативни оквир за самосталност органа државне управе, али да постоји потреба за његовим побољшањем. Важније од тога јесте стално унапређивање политичке праксе и правне традиције у погледу поштовања и доследне примене правних норми, тј. обликовање увреженог мишљења о неприхватљивости правно недопуштених утицаја на рад органа државне управе.