ОД ОГРАНИЧЕЊА СЛОБОДЕ КРЕТАЊА ДО ЛИШЕЊА СЛОБОДЕ ОСОБА У ПОТРЕБИ ЗА МЕЂУНАРОДНОМ ЗАШТИТОМ – УСКЛАЂЕНОСТ ДОМАЋЕГ ПРАВА СА СТАНДАРДИМА ЕВРОПСКОГ СУДА ЗА ЉУДСКА ПРАВА

Sažetak

Особе у потреби за међународном заштитом се већ налазе у тешкој ситуацији јер је њихов статус неизвестан. Када поднесу захтев за утврђивање статуса, уобичајено је да им слобода кретања буде ограничена, док се о том статусу не одлучи. Међутим уочава се проблем јер такво обично ограничење њиховог кретања у пракси може да прерасте у лишење слободе. Циљ рада је да се утврди када и под којим околностима ограничење слободе кретања прераста у лишење слободе и да ли се узима у обзир тежак положај лица којима је потребна међународна заштита, те да ли је право Републике Србије усаглашено са стандардима Европског суда за људска права о овим питањима. Анализа указује на закључак да на основу норме домаћег права, из Закона о азилу и привременој заштити која се односи на ограничење слободе кретања тражилаца азила у пракси може настати проблем. Наиме, иако наш законодавац  задржавање странаца и тражилаца азила у прихватилишту за странце квалификује као обично ограничење слободе кретања, у суштини ситуација у којој се они на основу норми домаћег права могу наћи је својствена лишењу слободе, те су дати предлози потребних промена на законодавном нивоу.