ПИТАЊЕ УСТАВНОСТИ ОГРАНИЧЕЊА ЗАПОШЉАВАЊА У ЈАВНОМ СЕКТОРУ

Sažetak

Ограничење запошљавања у јавном сектору подразумева позитивноправно уређено одсуство аутономије послодаваца у јавном сектору, приликом заснивања радног односа на одређено и неодређено време, односно приликом радног ангажовања лица у рад ван радног односа. Послодавци у јавном сектору, осим у изузетним ситуацијама, заснивање радног односа на одређено и неодређено време, односно ангажовање лица у рад ван радног односа, могу спровести тек након сагласности Комисије Владе Републике Србије за давање сагласности за ново запошљавање и додатно радно ангажовање код корисника јавних средстава.  Аутор у раду анализира уставност одредби које уређују ограничење запошљавања у јавном сектору. Поставља се питање да ли су норме које се односе на уређивање ограничења запошљавања у јавном сектору, у супротности са правом на рад, односно забраном дискриминације које прописује Устав Републике Србије.