КОНЦЕПТ РЕДОВНОГ БОРАВИШТА КРОЗ ОДАБРАНЕ ИЗВОРЕ МЕЂУНАРОДНОГ ПРИВАТНОГ ПРАВА И ЈУРИСПРУДЕНЦИЈУ СУДА ПРАВДЕ ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ: ФУНКЦИОНАЛНИ ПРИСТУП НАСУПРОТ СТРИКТНОГ ТЕКСТУАЛИЗМА

Sažetak

У овом раду кроз анализу садржаја и компаративну анализу разматрамо концепт редовног боравишта који представља важну повезницу савременог међународног приватног права Европске уније. Концепт редовног боравишта разматрамо кроз одабране изворе међународног приватног права и јуриспруденцију Суда правде Европске уније. Неизоставно се осврћемо и на уредбе Рим I и Рим II, које производе садржинско одређење редовног боравишта правних и физичких лица (која обављају привредну дјелатност) и које, за разлику од извора права у области личног статута, нису оставиле концепт редовног боравишта садржински неодређеним. Указујемо на значај уводних изјава из корпуса acquis који, као дијелови преамбуле извора права европске организације, представљају базичне одреднице за Суд правде када националним судовима даје смјернице о критеријумима на основу којих утврђују шта се има сматрати редовним боравиштем у различитим ситуацијама. Указујемо и на ставове које је Суд правде утврдио у својим пресудама у предметима C-80/19 и C-289/20, поводом постављеног претходног питања о могућности располагања вишеструким редовним боравиштима, као и на став заузет у пресуди од 27. априла 2016. године у предмету C-528/14 поводом питања може ли физичко лице истовремено располагати редовним боравиштем и у држави чланици Уније и у трећој земљи. У коначници доносимо кључна разматрања.