СТАТИСТИКА ИМОВИНСКОГ КРИМИНАЛА У КРАЉЕВИНИ ЈУГОСЛАВИЈИ

Sažetak

У раду су анализирани статистички подаци о имовинском криминалу у Краљевини Југославији у периоду од 1924. до 1939. године. Указано је на начин прикупљања и објављивања података о криминалу од стране Опште државне статистике Краљевине Југославије, као и на организацију судова у Краљевини Југославији. Објашњена је разлика у начину приказивања података о криминалу у статистичким годишњацима у односу на законску категоризацију кривичних дела. У раду су приказани подаци о пунолетним и малолетним лицима осуђеним одлукама окружних и првостепених и среских (котарских) судова од 1922. до 1939. године. У структури укупног криминала преовладавала су кривична дела против имовине, а у структури имовинских кривичних дела преовладавале су крађа (подаци окружних и првостепених судова) и крађа и утаја из невоље животних намирница и предмета животне потребе (подаци среских, тј. котарских судова). Таква структура криминала указује на то да су узроци имовинског криминала пре свега у тешком економском положају становништва: кривична дела крађе, а нарочито крађе и утаје из невоље животних намирница и предмета животне потребе вршене су првенствено због немаштине. То потврђује и чињеница да су и укупан криминал и имовински криминал у Краљевини Југославији били на највишем нивоу у време Светске економске кризе.