Sažetak
Пандемија вируса корона поново је оголила драматичне разлике између држава у погледу доступности и квалитета здравствене заштите. Аутори анализирају да ли угрожено право на здравље, као основно људско право, кроз неадекватну или недоступну здравствену негу може бити основ за одобравање међународне заштите или примену начела забране враћања, са посебним освртом на контекст пандемије вируса корона. Теоријски и у правним документима ова тема недовољно је обрађена, а судска пракса је још увек у процесу формирања. Досадашња пракса Европског суда за људска права у погледу права на азил и здравља није јединствена али је за очекивати да у наредном периоду дође до изградње како судске праксе тако и до измена правних оквира.
Ključne reči
право на здравље
азил
међународна заштита
људска права
миграције
пандемија
ковид 19
non-refoulement
Европски суд за људска права
азил
међународна заштита
људска права
миграције
пандемија
ковид 19
non-refoulement
Европски суд за људска права
DOI:
10.5937/zrpfn1-34595