Sažetak
Uzročnost ima značajnu ulogu u odštetnom pravu, predstavlja uslov odgovornosti i pretpostavku za pripisivanje štete određenom licu. Mada fizička uzročnost uglavnom nije sporna, psihički uticaj predstavlja gotovo uvek složeno pitanje zato što ljudi reaguju različito u istim okolnostima što povlači uzročnu nesigurnost. Navođenje, huškanje, zastrašivanje, ubeđivanje, provokacija, zavođenje su različiti i u skladu sa tim ih treba vrednovati. Šteta nastala usled psihičkog uticaja otvara ključno pitanje: ko je odgovoran – lice koje je podleglo tuđem uticaju ili lice od koga uticaj potiče. Ovde je problem uzročnosti isprepleten sa drugim uslovima odgovornosti kao što su krivica i protivpravnost. Nakon uvoda iz rimskog prava, rad opisuje različite odnose u kojima se štetnik, oštećeni i treće lice nalaze povodom međusobnog mentalnog pritiska različitog intenziteta. Oblici psihičke uzročnosti ilustrovani su uporednom sudskom praksom. Zbog svoje nematerijalne prirode psihički uticaj zahteva posebne kriterijume prilikom procene da li u konkretnom slučaju postoji uzročna veza. Preširoko shvatanje psihičkog uticaja izlaže određena lica prekomernoj odgovornosti.
Ključne reči
psihički pritisak
posledica
građanskopravna odgovornost
šteta