Sažetak
У раду се презентују подаци о комуникацији Мокри до–Дилунтум са успутним насељима. Од станице Леусинијум(Паник) пут је ишао сјеверно до мјеста Мокри до одакле се рачвао у два правца. Један крак је ишао западно преко Плане, Ораховица и Берковића у Дилунтум, а други сјеверно у унутрашњост провинције Далмације преко Гацка ка Подрињу. Археолошки налази са југа провинције Далмације (источна Херцеговина) указују на то да је на овом подручју релативно рано била развијена мрежа римских комуникација. Такође у раду се презентују подаци о новим запажањима са терена о остацима пута и насеља на овом подручју.Ključne reči
||Дилунтум
Mokri do||
||Мокри до
Southern Dalmatia||
||Јужна Далмација
Eastern Herzegovina||
||Источна Херцеговина
settlements||
||насеља
communication||
||комуникације
Reference
Alföldy, G. (1969). Die Personnennamen in der römischen Provinz Dalmatia. Heidelberg: Carl Winter UNIVERSITÄTSVERLAG.
Ballif, P. (1893). Römische Strassen in Bosnien und der Herzegowina I. Wien: VOM BOSNISCH–HERCEGOVINISCHEN LANDESMUSEUM.
Beslagić, Š (1971). Stećci: Katalosko – topografski pregled. Sarajevo: Veselin Masleša.
Bojanovski, I. (1973). „Rimska cesta Narona – Leusinijum kao primjer saobraćajnog kontinuiteta”. Godišnjak ANUBiH, X, CBI knj. 8, 137–187.
Bojanovski, I. (1976). „Gatačko polje u antici“. Tribunia, 2, 17–44.
Bojanovski, I. (1977). „Prilozi za topografiju rimskih i predrimskih komunikacija i naselja u rimskoj provinciji Dalmaciji (I): Prethistorijska i antička komunikacija Salona – Narona i njena topografija u svjetlu arheoloških i historijskih izvora”. Godišnjak ANUBiH XV, CBI knj. 13, 83–152, T. I–III, Pr. 2+ karta.
Bojanovski, I. (1985). „Ilirska plemena u istočnoj Hercegovini i njihov smeštaj”. Tribunia, 9, 7–24.
Bojanovski, I. (1987). „Prilozi za topografiju rimskih i predrimskih komunikacija i naselja u rimskoj provinciji Dalmaciji (V), Gornje Podrinje u sistemu rimskih komunikacija“. Godišnjak ANUBiH, XXV, CBI knj. 23, 63–174, T I–II, Pr.1+karta.
Bojanovski, I. (1988). „Bosna i Hercegovina u antičko doba”. Sarajevo: ANUBIH Djela knj. LXVI, CBI knj. 6.
Дедијер, J., Ђурић-Козић, О., Филиповић, М., Мићевић, Љ. (2004). „Херцеговина – антропогеографске студије“. Бања Лука: (приредили: Д. Петковић и Р. Таминџија), Друштво за очување баштине, (репринт).
Evans, A. J. (1883). Antiquarian Researches in Illyricum, I–II. Westminster.
Katičić, R. (1962). „Die illyrischen Personennamen in ihren südöstilichen Verbreitsgebiet“. Živa antika, XII/1, 95–120.
Kreševljaković, H. (1957). Hanovi i karavanseraji u Bosni i Hercegovini. Sarajevo: Naučno društvo BiH.
Patsch, C. (1900). „Nove rimske epigrafske tečevine iz Bosne i Hercegovine“. GZM u BiH, XII, 169–174.
Пејановић, Ђ. (1955). Становништво Босне и Херцеговине. Београд: Научна књига.
Popović, Č. (1990). „Antička naselja uz komunikaciju Epidaurum – Narona“. Magistarski rad odbranjen u Dubrovniku 22. 6. 1990 (rukopis, neobjavljen).
Radimsky, V. (1892). „Arheološke crtice”. GZM u BiH, IV, 121–127, 221–223.
Radimsky, V. (1894). „Gomile u Bilećkom kotaru u Hercegovini”. GZМ u BiH, VI, 97–103.
Sergejevski, D. (1935). „Iz rimske arheologije“. GZM u BiH, XLVII, 17–22.
Sergejevski, D. (1962). „Rimska cesta od Epidauruma do Anderbe”. GZM u Sarajevu, XVII, 73–105.
Šačić, A. (2011). „Antički epigrafski spomenici istočne Hercegovine”. Sarajevo: Filozofski fakultet (rukopis; magistarski rad).
Škegro, А. (2003). „Rimski spomenici iz Bosne i Hercegovine”. VAMZ, 3, s. XXXVI, 135–164.
Detalji u vezi sa uređivačkom politikom, uključujući i autorska prava, dostupni su na sajtu SCIndeks.
http://scindeks.ceon.rs/journalDetails.aspx?issn=0354-3293