Kako citirati
Sažetak
Вишедеценијско ширење српске државе започето владавином краља Стефана Уроша II Милутина (1282–1321), доцније настављено војно-дипломатском вештином његовог унука краља и цара Стефана Душана (1331–1355), увело је Србију у оквире царства средњовековних Римљана. У таквом историјском вртлогу некадашњи „гост“ Цариграда и царског дома успео је да пољуља темеље идеолошке концепције балканских припадника „византијског комонвелта“, пре свега сопственим уздизањем на царску величину као и изразитим мешањем у унутар-империјалне међусобице двеју завађених ромејских породица, Кантакузина и Палеолога, који је за циљ неупитно имао трајно слабљење Царства на Босфору. Управо такав след догађаја довео је српског владара у позицију да активно планира напад на Константинопољ средином XIV века, уједно тиме конкретизујући аспекте сопствене идеолошке перцепције и значења Новог Рима у измењеним околностима новонасталог српског историјског блеска, чиме смо и маркирали наслов рада.
Ključne reči
Стефан Душан
Кантакузини
Палеолози
Србија
Византија
идеологија
Reference
Баришић, Ф. (1971). Повеље византијских царица. Зборник радова Византолошког института, 13, 143–202.
Динић, М. (1951). Душанова царска титула у очима савременика. У: Н. Радојчић (ур.), Зборник у част шесте стогодишњице Законика цара Душана (87–118). Београд: САНУ.
Динић, М. (1958). Српска владарска титула за време царства. Зборник радова Византолошког института, 5, 9–19.
Историја српског народа (ИСН), књ. 1: Од најстаријих времена до Маричке битке (1371), ур. С. Ћирковић (1994). Београд: Српска књижевна задруга.
Кораћ, Д. (1984). Повеља краља Стефана Душана манастиру Свете Богородице у Тетову: прилог српској дипломатици и сфрагистици. Зборник радова Византолошког института, 23, 141–165.
Максимовић, Љ. (1999/2000). Значење речи Грк и Јелин у српским средњовековним изворима. Зборник радова Византолошког института, 38, 215–227.
Максимовић, Љ. (2007). Србија и идеја универзалног царства. Зборник радова Византолошког института, 44, 371–379.
Максимовић, Љ. (2008). Византијски свет и Срби. Београд: Историјски институт.
Марјановић, Д. (2018). Византијски свет и српска црква у 13. и 14. веку. Нови Сад: Mediterran Publishing.
Марјановић-Душанић, С. (1997). Владарска идеологија Немањића. Београд: Српска књижевна задруга.
Острогорски, Г. (1970). Сабрана дела, књига V. Београд: Просвета.
Острогорски, Г. (1998). Историја Византије. Београд: Народна књига Алфа.
Пириватрић, С. (2007). Улазак Стефана Душана у Царство. Зборник радова Византолошког института, 44, 381–409.
Радић, Р. (1993). Време Јована V Палеолога (1332–1391). Београд: Византолошки институт САНУ.
Ферјанчић, Б. и Ћирковић, С. (2005). Стефан Душан – краљ и цар, 1331–1355. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.
Ćirković, S. (1996). Between Kingdom and Empire: Dušan’s State 1346–1355 Reconsidered. In: Byzantium and Serbia in XIV Century (110–121). Athens: ΙΝΣΤΙΤΟΥΤΟ ΒΥΖΑΝΤΙΝΩΝ ΕΡΕΥΝΩΝ.
Nicol, D. (1996). The Reluctant Emperor, A Biography of John Cantacuzene: Byzantine Emperor and Monk c. 1295–1383. Cambridge: Cambridge University Press.
Oikonomides, N. (1996). Emperor of the Romans – Emperor of Romania. In: Byzantium and Serbia in XIV Century (121–129). Athens: ΙΝΣΤΙΤΟΥΤΟ ΒΥΖΑΝΤΙΝΩΝ ΕΡΕΥΝΩΝ.
Detalji u vezi sa uređivačkom politikom, uključujući i autorska prava, dostupni su na sajtu SCIndeks.
http://scindeks.ceon.rs/journalDetails.aspx?issn=0354-3293