Римска путнa стaницa Gensis

Goran D. Popović

doi:10.5937/zrffp49-23633

pdf

Objavljeno

2019-12-10

Sekcija

Оригинални научни чланак

Kako citirati

Popović, Goran D. 2019. „Римска путнa стaницa Gensis“. Zbornik Radova Filozofskog Fakulteta U Prištini 49 (4). https://doi.org/10.5937/zrffp49-23633.

Sažetak

Gensis представља прву станицу на римској комуникацији Sirmium–Argentaria, која је повезивала престоницу провинције Доња Панонија са богатим рудницима сребра дуж средњег тока реке Дрине. Изузев помена на Појтингеровој табли о путној станици Gensis нема других података у историјским изворима. До сада је било више покушаја да се поменута путна станица лоцира у Лозници, Лешници, брду Видојевици и селу Румска. Поред разматрања аргумената на којима су се заснивале претходне убикације, у раду се, на основу археолошких и нумизматичких налаза, износи и један нови предлог локације путне станице Gensis.

Ključne reči

Argentaria||
||Аргентарија
Sirmium||
||Сирмијум
Pannonia Inferior||
||Доња Панонија
Roman roads||
||римске комуникације
road station||
||путна станица
Gensis||
||Gensis

DOI: 10.5937/zrffp49-23633

Reference

Арсић, Р. (2011). Функција римске војне инфраструктуре на простору северозападне Србије. Гласник, 27, 61−81.

Bíró, S. (2017). A Roman road station on the Pannonian limes. In: N. Hodgston, P. T. Bidwell, J. Schachtmann (Ed.), Roman Frontier Studies 2009: Proceedings of the XXI International Congress of Roman Frontier Studies (Limes Congress) held at Newcastle upon Tyne in August 2009 (180‒185). Oxford: Archaeopress Publishing.

Bojanovski, I. (1981). Prilozi za topografiju rimskih i predrimskih komunikacija i naselja u rimskoj provinciji Dalmaciji (s posebnim obzirom na područje Bosne i Hercegovine) III − Prilog proučavanju antičkih naselja i komunikacija u istočnoj Bosni. Godišnjak ANUBiH, XIX, CBI knj. 17, 125–199.

Bojanovski, I. (1984). Prilozi za topografiju rimskih i predrimskih komunikacija i naselja u rimskoj provinciji Dalmaciji (s posebnim obzirom na područje Bosne i Hercegovine), IV − Rimska cesta Siscia – Sirmium (Tab. Peut.) i njena topografija. Godišnjak ANUBiH, XXII, CBI knj. 20, 146−266.

Бошковић, Ђ. и Кораћ, В. (1953). Видојевица. У: Ђ. Бошковић (ур.), Археолошки споменици и налазишта у Србији I (45−46). Београд: Српска академија наука.

Vasić, М. i Milošević, G. (2000). Mansio Idimum, rimska poštanska i putna stanica kod Medveđe. Beograd: Arheološki Institut.

Васиљевић, М. (1969). Топографија археолошких налазишта и споменика у Подрињу. Годишњак историјског архива у Шапцу, 7, 121−156.

Vasilјević, M. (1974). Rekognosciranje Podrinja. Arheološki Pregled, 16, 145−150.

Васиљевић, М. и Трбуховић, В. (1985). Јадар у праисторији и у античко доба. У: Б. Дaнилo (ур.), Jaдaр у прoшлoсти (27−39). Лoзницa: РО Радио Подриње.

Ворличек, Е. (1896). Римске старине у Брањеву котара зворничког. Гласник Земаљског музеја Босне и Херцеговине, VIII, 197−199.

Гарашанин, М. и Гарашанин, Д. (1951). Археолошка налазишта у Србији. Београд: Просвета.

Грбић, М. (1953). Западна Србија у Римско доба. У: Ђ. Бошковић (ур.), Археолошки споменици и налазишта у Србији I (13−15). Београд: Српска академија наука.

Dilke, O. (1987). Itineraries and geographical maps in the early and late Roman empires. In: J. B. Harley and D. Woodward (Ed.), The History of Cartography I (234−257). Chicago: University of Chicago Press.

Dušanić, S. (2003). Roman mining in Illyricum: Historical aspects. In: G. Urso (Ed.), Dall'Adriatico al Danubio: L'Illirico nell' eta greca e romana (247−270). Atti del convegno enternazionale. Pisa: Edizioni Ets.

Kanitz, F. (1892). Römische Studien in Serbien: Der Donau-Grenzwall, das Strassennetz, die Städte, Castelle, Denkmale, Thermen und Bergwerke zur Römerzeit im Königreiche Serbien. Wien: Tempsky in Komm.

Kanitz, F. (1904). Das Königreich Serbien und das Serbenvolk. Leipzig: Vergal von Bernh. Mayer.

Kosorić, M. (1988). Selo I, Kojčinovac, Bijeljina. U: B. Čović (ur.), Arheološki leksikon Bosne i Hercegovine II (89). Sarajevo: Zemaljski muzej Bosne i Hercegovine.

Müller, C. (1916). Itineraria Romana: Römanische Reisewege an der Hand der Tabula peutingeriana. Stuttgart: Verlegt von Strecker und Schröder.

Patsch. C. (1896). Novci iz Apollonije i Dyrrhachija. Glasnik Zemaljskog muzeja Bosne i Hercegovine, VIII, 415−422.

Пач, К. (1897). Мали римски нахођаји и посматрања. Гласник Земаљског музеја Босне и Херцеговине, IX, 511−539.

Patsch, C. (1905). Ad Drinum. In: G. Wissowa (Ed.), Paulys Realencyclopädie der classischen Altertumswissenschaft (1708−1709). Stuttgart: J. B. Metzlersche Verlagsbuchhandlung.

Patsch, C. (1907). Arheološko – epigrafska istraživanja povijesti rimske provincije Dalmacije. Glasnik Zemaljskog muzeja Bosne i Hercegovine, XIX, 431−470.

Петровић, В. (2015). Римска насеља и комуникације од Јадрана до Дунава (I−IV век). Ниш−Београд: Филозофски факултет: Балканолошки институт САНУ.

Popović, G. (2018а). Putna stanica Ad Drinum. Prilozi Instituta za historiju, 47, 11–30.

Popović, G. (2018b). Rimske komunikacije u sjeveroistočnoj Bosni sa posebnim osvrtom na novootkrivenu dionicu puta na planini Bišini. Acta Illyrica, II, 193−216.

Радовановић, В. (1994). Шабачка Посавина и Поцерина: антропогеографска испитивања. Нови Сад: Офсетпринт.

Samardžić, G. (2010). Zu Problemen der Ubikation des römischen Straßennetzes und der Raststätten Ad Zizio-Asamo in Süddalmatien. Београдски историјски гласник, 1, 51–67.

Самарџић, Г. (2014а). Путна станица Asamo у историјским изворима. Радови Филозофског факултета, 16 (2), 85–98.

Самарџић, Г. (2014б). Забиљешке о античким бунарима на комуникацији Diluntum–Salluntum. Радови Филозофског факултета, 16 (2), 211–218.

Самарџић, Г. (2014в). Налази из села Градац и Убоско на комуникацији Narona–Ad Zizio. Зборник радова Филозофског факултета, XLIV (1), 385–408.

Samardžić, G. (2018). Epigrafski miljokazi i njihov značaj za proučavanje rimskih komunikacija na jugu provincije Dalmacije. Acta Illyrica, II, 179–191.

Спрeмић, M. (1985). Jaдaр у срeдњeм виjeку. У: Б. Дaнилo (ур.), Jaдaр у прoшлoсти (41−47). Лoзницa: РО Радио Подриње.

Čremošnik, I. (1988). Crkvište, Janja, Bijeljina. U: B. Čović (ur.), Arheološki leksikon Bosne i Hercegovine II (89). Sarajevo: Zemaljski muzej Bosne i Hercegovine.

Čremošnik, I. (1988). Đebina Bašta, Janja, Bijeljina. U: B. Čović (ur.), Arheološki leksikon Bosne i Hercegovine II (90). Sarajevo: Zemaljski muzej Bosne i Hercegovine.

Čremošnik, I. (1988). Pačić Brdo, Janja, Bijeljina. U: B. Čović (ur.), Arheološki leksikon Bosne i Hercegovine II (96). Sarajevo: Zemaljski muzej Bosne i Hercegovine.

Шкриновић, Г. (1974). Југословенске земље на Појтингеровој табли. У: Г. Шкриновић (прир. и ур.), Monumenta cartographica Jugoslaviae I (33−58). Београд: Историјски институт.

Detalji u vezi sa uređivačkom politikom, uključujući i autorska prava, dostupni su na sajtu SCIndeks.

http://scindeks.ceon.rs/journalDetails.aspx?issn=0354-3293