Sažetak
У овом раду разматрају се могућности превођења узречица на сродни словенски језик (са српског на руски) на грађи Његошевог спева Шћепан Мали и руских превода Владимира Корнилова и Олега Мраморнова. Узречице су карактеристичне за српски културолошки код и национално биће, a Његош их богато користи у Шћепану Малом. Руски превод упечатљиво показује диференцијацију заступљености наведеног жанра у језичкој слици света и фразеолошком фонду двају словенских језика.
Ključne reči
спев
фразеолошки жанрови
узречице
руски превод
Reference
Бајовић, Ј. (2022). Концепт „своје : туђе“ у Његошевом Шћепану Малом (Црногорци и Турци, једни о другима). У: С. Гудурић, Ј. Дражић, М. Стефановић (ур.), Језици и културе у времену и простору, 10/1 (17–27). Нови Сад: Филозофски факултет.
Маројевић, Р. (2020). Фразеолошки жанрови у Шћепану Малом. Српски језик, XXV, 69–88.
Мокиенко, В. М. (1989). Славянская фразеология. Москва: Высшая школа.
Пејановић, А. (2010). Фразеологија "Горског вијенца". Подгорица: Црногорска академија наука и умјетности.
Пејановић, А. (2021). Фразеолошки жанрови у Шћепану Малом (у поређењу са Горским вијенцем). Folia linguistika et litteraria, XII (37), 87–103.
РХСФР I. (1979). Rusko hrvatski ili srpski frazeološki rječnik (ur. Antica Menac). Zagreb: Školska knjiga.
Толстой, Н. И. (1995). Язык и народная культура. Очерки по славянской мифологии и этнолингвистике. Москва: Индрик.
Detalji u vezi sa uređivačkom politikom, uključujući i autorska prava, dostupni su na sajtu SCIndeks.
http://scindeks.ceon.rs/journalDetails.aspx?issn=0354-3293