Sažetak
У раду се указује на значај и пресудну улогу коју је Српска књижара у Солуну имала за ширење националне пропаганде у том делу Османског царства. Дипломате Краљевине Србије, међу којима је значајно место имао Стојан Новаковић, улагали су велике напоре за отварање књижаре. На том путу наилазили су на разне потешкоће, како турских власти, тако и бугарских агената, који су, не штедећи средства, покушавали на све начине да осујете њен рад. Пословање Српске књижаре било је под надзором конзулата, који је потписивањем уговора са књижарима и предлагањем разних мера регулисао њен рад.Ključne reči
||Српска књижара
Thessaloniki||
||Солун
bookseller||
||књижари
Serbian Consulate||
||српски конзулат
Stojan Novaković||
||Стојан Новаковић
Turkish authorities||
||турске власти
Bulgarian agents||
||бугарски агенти
Reference
Благојевић, Г. (2006). Срби у Грчкој у 20. веку: трансформација идентитета. Докторска дисертација у рукопису. Београд: Филозофски факултет.
Војводић, М. (1988). Србија у међународним односима крајем XIX и почетком XX века. Београд: Српска академија наука и уметности.
Војводић, М. (2003). Стојан Новаковић и Владимир Карић. Београд: Clio.
Ђилас, Ј. К. (1969). Српске школе на Косову од 1856. до 1912. године. Приштина: Заједница научних установа Косова.
Зарковић, В. (2010). Отварање прве српске књижаре у Приштини 1890. године. Баштина, св. 28, 167–182.
Историја српског народа VI/1. (1983). Београд: Српска књижевна задруга.
Терзић, С. (1997). Иван Степанович Јастребов у Старој Србији. У: С. Терзић, В. Бован (ур.). Иван Степанович Јастребов 19–25. Призрен: Историјски институт Српске академије наука и уметности, Призренски округ, Општина Призрен.
Detalji u vezi sa uređivačkom politikom, uključujući i autorska prava, dostupni su na sajtu SCIndeks.
http://scindeks.ceon.rs/journalDetails.aspx?issn=0354-3293