Kako citirati
Sažetak
Uvod/cilj: U radu se predlaže elektromehanički senzor udara za detonaciju granate koristeći mehanizam dejstva u svim pravcima u kombinaciji sa trajnim magnetima i Holovim senzorom. Nakon eksperimentalne verifikacije, koristi se matematički model za procenu uticaja strukturalnih parametara kao što su prag aktivacije, inercijalna masa i pozicija Holovog senzora na osetljivost upaljača. Studija pruža preporuke za optimalan dizajn senzora u cilju pouzdane aktivacije pod svim uglovima udara.
Metode: U studiji se koristi kombinovani pristup za rešavanje zadataka. Dinamičke jednačine mehanizma dejstva u svim pravcima rešavaju se metodom Runge-Kuta, magnetno polje se simulira softverom FEMM 4.2, a promena Holovog napona tokom vremena se analizira u cilju procene osetljivosti upaljača u uslovima udara granate.
Rezultati: Rezultati pokazuju da prag aktivacije ispod 80 mV pruža pouzdano funkcionisanje pod svim uglovima udara, sa brzinom udara koja nije već od 2,5 m/s. Masa inercijalnog tela ima značajan uticaj na osetljivost, više nego masa magneta, a pozicija Holovog senzora je ključna, jer neke pozicije pružaju stabilnu osetljivost, dok druge rezultiraju lošim performansama.
Zaključak: Hibridna metoda predstavljena u ovom radu efikasno proučava signal elektromehaničkog senzora udara koji kombinuje mehanizam dejstva u svim pravcima, trajne magnete i Holov senzor. Rezultati istraživanja predstavljaju koristan doprinos dizajnu senzora udara u upaljačima granata.
Ključne reči
mehanizam dejstva u svim pravcima
Holov sensor
Vojnotehnički glasnik omogućava otvoreni pristup i, u skladu sa preporukom CEON-a, primenjuje Creative Commons odredbe o autorskim pravima:
Autori koji objavljuju u Vojnotehničkom glasniku pristaju na sledeće uslove:
- Autori zadržavaju autorska prava i pružaju časopisu pravo prvog objavljivanja rada i licenciraju ga Creative Commons licencom koja omogućava drugima da dele rad uz uslov navođenja autorstva i izvornog objavljivanja u ovom časopisu.
- Autori mogu izraditi zasebne, ugovorne aranžmane za neekskluzivnu distribuciju rada objavljenog u časopisu (npr. postavljanje u institucionalni repozitorijum ili objavljivanje u knjizi), uz navođenje da je rad izvorno objavljen u ovom časopisu.
- Autorima je dozvoljeno i podstiču se da postave objavljeni rad onlajn (npr. u institucionalnom repozitorijumu ili na svojim internet stranicama) pre i tokom postupka prijave priloga, s obzirom da takav postupak može voditi produktivnoj razmeni ideja i ranijoj i većoj citiranosti objavljenog rada (up. Efekat otvorenog pristupa).