Kako citirati
Sažetak
Uvod: Koronarno-kameralna fistula (KKF) predstavlja anomalnu vezu između koronarne arterije i srčane komore. Većina KKF-a se otkrije slučajno, tokom angiografske evaluacije koronarnih vaskularnih poremećaja. Prikazujemo slučaj KKF-a sa anginom pektoris.
Prikaz slučaja: Žena, stara 67 godina, imala je bolove u grudima i dispneju pri naporu. Koronarna angiografija je pokazala aterosklerotske lezije u dve glavne koronarne arterije, ali i postojanje komunikacije između tri arterije i šupljine desne komore kroz mnoge male, difuzne fistule. Angiografija je takođe pokazala
fistulu između proksimalnog dela leve prednje silazne arterije (prve septalne grane) i desne komore, i između proksimalnog dela desne srčane arterije (akutna marginalna grana) i desne komore. Kod pacijentkinje je postojala indikacija za hiruršku revaskularizaciju miokarda (CABG) i hirurško zatvaranje fistula, te je, na
kucajućem srcu, učinjena CABG intervencija, sa dva autovenska grafta – između uzlazne aorte i desne srčane arterije, i između uzlazne aorte i leve prednje silazne arterije, kao i zatvaranje fistula hemoklipsevima i polipropilenskim šavom, sa teflonskim pledžetom.
Zaključak: Hemodinamski beznačajne fistule, koje su klinički neme i nisu povezane sa drugim abnormalnim nalazima, najčešće ne zahtevaju dalje lečenje. Velike, hemodinamski značajne fistule treba ligirati. Ipak, kako manje fistule imaju tendenciju da se uvećavaju sa godinama, preporučuje se i njihovo rano elektivno zatvaranje, u slučajevima kada su one simptomatske, ali i onda kada su asimptomatske, uz prisutan kontinuirani šum ili sistolni šum sa ranom dijastolnom komponentom.
Ključne reči
koronarna angiografija